О НОТАРСКОЈ КОМОРИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

___________

Служба нотара је јавна служба коју обављају нотари, који су самостални и независни носиоци те службе. Нотари су припадници самосталне професије са јавним овлаштењима, коју службу треба да обављају професионално, самостално, независно, неутрално и чије исправе имају карактер јавних исправа.

Нотаријат је једна од најстаријих правничких професија, чији почеци су забиљежени још у римском праву и која у већини земаља Европе има дугу правну традицију и значајан углед.

У Краљевини Југославији постојао је нотаријат латинског типа уведен Законом о јавним бележницима 1930.године. Нотаријат је укинут одлуком АВНОЈ-а. На просторе нових држава насталих од Југославије враћен је новим законима о јавним биљежницима, односно нотарима у латинском типу нотаријата какав је постојао у Краљевини Југославији.

На подручју Републике Српске законом је уведен прије пет година латински тип нотаријата који постоји у двадесет једној држави Европске уније, а укупно у осамдесет четири земље свијета. Закон о нотарима Републике Српске донијела је Народна скупштина Републике Српске, а објављен је у Службеном гласнику Републике Српске број 56/04 од 5. октобра 2004. године Закон је ступио је на снагу 13.октобра 2004. године, а његова примјена прописана је од 01. новембра 2006. године.

Да би нотаријат могао да се почне остваривати у пракси, било је неопходно изабрати прве нотаре који су требали бити дипломирани правници са положеним правосудним испитом и одређеним годинама правничког искуства. За избор нотара било је потребно провести и посебно организовани нотарски испит који су пријављени кандидати полагали пред нарочито формираном комисијом у организацији Министарства правде Републике Српске. Први нотари у Републици Српској почели су са радом 11. марта 2008. године.

Нотари са подручја Републике Српске уписују се у Именик нотара Нотарске коморе Републике Српске. Такође су у Именик нотара код Нотарске коморе Републике Српске уписана и два нотара из Брчко Дистрикта БиХ у складу са могућношћу учлањења у једну од двије Нотарске коморе у БиХ, а у складу са Законом о нотарима Брчко дистрикта БиХ.

Служба нотара је јавна служба коју обављају нотари, који су самостални и независни носиоци те службе. Нотари су припадници самосталне професије са јавним овлаштењима, коју службу треба да обављају професионално, самостално, независно, неутрално и чије исправе имају карактер јавних исправа. Именовање нотара и наџор над њиховим радом врши надлежно министарство правде. За нотара може бити именован дипломирани правник са положеним правосудним и нотарским испитом и који испуњава све законом прописане услове. Прописивањем строгих услова за избор нотара законодавац је имао за циљ стварање јавног повјерења у ову институцију, а повјерење је основ положаја и овлашћења нотара.

Нотарски обрађене исправе као јавне исправе могу садржавати грб Републике Српске и признате су директно у међународном правном промету, а у европским земљама као европска извршна исправа у складу са прописима и није потребно њихово судско признање у другим земљама, као што је случај са судским одлукама. Прописи о нотарској служби у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикту БиХ припремани су у оквиру реформе законодавства, те су донесени као реформски прописи у циљу приступања европским интеграцијама, а на препоруку институција Европске уније да се у земљама у транзицији повећа степен правне сигурности, растерети правосуђе и органи јавне управе путем успостављања одређених служби, међу којима посебно мјесто заузима нотарска служба која у Европи има статус превентивног правосуђа.

Нотарска служба, као јавна служба, за пет година рада у Републици Српској у великој мјери је испунила циљеве постављене пред њу од стране законодавца. Спријечене су многе негативне појаве у области промета некретнина и уписа права на некретнинама у јавним књигама, у области права привредних друштава, држава је легитимно наплатила порезе и друге јавне приходе. Путем нотарске службе успјешно се води борба против прања новца у оним областима за које су надлежни нотари.

Нотарске исправе су јавне исправе са пуном доказном снагом, које могу бити и извршне исправе које се извршавају као правоснажне судске пресуде, без вођења парничног поступка. То све скупа нотарским исправама као јавним исправама даје посебан квалитет и веома значајно мјесто у правном промету у Републици Српској и Босни и Херцеговини и у правном промету са иностранством.

Нотари и нотарске канцеларије су стручно и материјално технички оспособљени за обављање својих надлежности. Такођер се нотари припремају за дођелу нових надлежности, нарочито за вођење оставинских поступака. Нотари су спремни за примјену нове е-технологије, те за омогућавање електронске комуникације измеду нотара и јавних регистара, судова других државних органа. На тај начин би се додатно растеретили судови и јавна управа, повећао степен правне сигурности, постигла сигурна, брза и економична услуга за грађане и пословне субјекте.

Независност нотара, којом он оправдава своју улогу у сачињавању исправе о једном правном послу, могуће је остварити и његовом економском независношћу, која зависи о врсте и количине сачињених нотарских исправа. Из тог разлога се у свим државама у којима је уведен нотаријат држава контролише број нотара кроз примјену тзв. нумерус цлаусус. На тај начин држава обезбјеђује да грађани добију одговарајућу нотарску услугу, а да нотар истовремено има довољно посла из којег може обезбиједити достојну егзистенцију, јер се нотар не смије бавити ни једним другим занимањем и послом за новац. Економска самоодрживост нотарских канцеларија је предуслов да нотар који ради на властиту одговорност и на властити ризик, буде у могућности да за штете које је сам скривио одговара својом имовином.

Нотарска комора Републике Српске представља нотаре код надлежних органа власти, чува углед, част и права нотара и стара се да нотари савјесно и одговорно и у складу са законом обављају службу нотара. Чланови Нотарске коморе су обавезно сви нотари са подручја Републике Српске и нотари Брчко дистрикта Босне и Херцеговине који су се опређелили за чланство у Нотарској комори Републике Српске. Они су сви чланови Скупштине Нотарске коморе, која врши избор Предсједника коморе, Управног и Наџорног одбора, те комисија, предвиђених Статутом Нотарске коморе.

Сједиште Нотарске коморе Републике Српске је у Бањалуци, Алеја Светог Саве 57.

Нотарска комора Републике Српске самостално као и у сарадњи са Центром за едукацију судија и тужилаца Републике Српске, Удружењем судија Републике Српске, Удружењем економиста- СЊОТ Бања Лука, организује семинаре на којима учествују као предавачи еминентни професори права и правни стручњаци.

Нотарска комора Републике Српске остварује сарадњу са академском и стручном заједницом, учествује у раду Удружења правника Републике Српске, суорганизатор је Октобарских правничких дана, а активно учествује на Копаоничкој школи природног права, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске. Нотарска комора Републике Српске сарађује, заједно са Нотарском комором Федерације Босне и Херцеговине, са међународним стручним организацијама за правну помоћ, од којих посебно са њемачким правним стручњацима који ђелују путем ГИЗ-а (Деутсцхе Геселлсцхафт фűр Интернатионале Зуасамменарбеит) у Босни и Херцеговини, а остварила је добру сарадњу са другим нотарским коморама у окружењу, са европским нотаријатима и са Међународном унијом нотара. Нотарска комора Републике Српске даје свој допринос приликом измјена и допуна постојећих законских прописа као и у доношењу нових. На интернет страници Нотарске коморе https://notarrs.com могу се пронаћи детаљније информације и новости о нотарској служби, подаци о актима и активностима Нотарске коморе и други подаци.

Међународна унија нотара (Унион Интернатионале ду Нотариат или У.И.Н.Л.) је веома позитивно оцијенила законодавни оквир и рад нотара у Републици Српској и Босни и Херцеговини, те даје пуну подршку и помоћ у даљем развоју нотарске службе у Републици Српској, стварајући на тај начин позитивну слику за међународне инвеститоре и признање нотарских исправа из Републике Српске на међународном плану. Међународна унија нотара (У.И.Н.Л.) у коју су учлањени нотаријати из 84 земље свијета, на свом 26. Конгресу одржаном у Маракешу 2. октобра 2010. године, донијела је одлуку о пријему Нотарске коморе Републике Српске и Нотарске коморе Федерације Босне и Херцеговине у своје пуноправно чланство. Поводом пријема у Међународну унију нотара одржана је Свечана академија дана 9. марта 2011. године, у Бањалуци, којој су присуствовали највиши представници органа власти Републике Српске, Босне и Херцеговине и Федерације БиХ, предсједници нотарских комора и представници министарстава правде из региона, те предсједник Међународне уније нотара Др. Јеан Паул Децорпс. Овај скуп је дао снажан подстицај развоју нотарске службе и свеукупног правног система у Републици Српској, Федерацији Босне и Херцеговине, као и цијелој Босни и Херцеговини.

Кроз своје бројне активности, Међународна унија нотара стекла је углед привилегованог саговорника Влада и Међународних организација за правна питања, а посебно она која се тичу нотара. У том смислу Унија израђује и подноси конкретне предлоге националним нотарским коморама, националним законодавцима, међународним и наднационалним организацијама.

Нотар Ирена Мојовић из Бањалуке члан је Генералног савјета (Цонсеил Гéнéрал) Међународне уније нотара.

Нотар Биљана Марић члан је Комисије Међународне уније нотара за европске послове, а нотар Ирена Мојовић и нотар Зоран Малешевић су чланови Комисије за људска права Међународне уније нотара.

Нотарска комора Републике Српске путем својих представника има значајно учешће у раду Међународне уније нотара и на тај начин је посредно прати рад међународних организација у којима активно суђелује Међународна унија нотара: – међународним организацијама, као што су УН, Економски и социјални савет који је поверио УИНЛ-у “специјални” консултативни статус. Овај статус, који је дефинисан у с члану 71 Повеље Уједињених нација и резолуцијом 1996/31, омогућава УИНЛ-у да допринесе програмима рада и циљевима Уједињених нација, делујући као технички експерт, саветник и консултант владама, затим у Генералном секретаријату, Високом комесаријату за људска права и унутар његових специјализованих агенција. Што се тиче Светске трговинске организације (ЊТО), Унија прати њене активности у потребној;- међународним међувладиним организацијама, као што су Савјет Европе, Међународни институт за унификацију приватног права (УНИДРОИТ) и Хашка конференција о међународном приватном праву;- у наднационалним и регионалним организацијама, као што су:- Европска унија (ЕУ) и њени органи, као што су Европски парламент, Европска комисија и Суд правде Европских заједница;- Организација америчких држава (ОАС), Заједничко Тржиште Југа (МЕРЦОСУР), Економска комисија за Латинску Америку и Карибе (ЕЦЛАЦ), Северноамеричом споразум о слободној трговини (НАФТА),- у различитим међународним невладиним организацијама, као што су Међународна унија адвоката (УИА), Међународна унија судија (УИМ), Удружења за међународно право (ИЛА), Међународне асоцијација адвоката (ИБА).

Надлежност нотара

Надлежност нотара утврђена је у Закону о нотарима, с тим да се надлежности у погледу нотарски обрађених исправа могу утврдити и у другим законима. Правни послови за које је по Закону о нотарима (чл. 68 став 1) обавезна нотарска обрада исправе су:

1. правни послови о регулисању имовинских односа између брачних другова, као и између лица која живе у ванбрачној животној заједници.
2. располагање имовином малољетних и пословно неспособних лица.
3. правни послови којима се обећава неко чињење као поклон, с тим што се недостатак нотарске форме, у овом случају надомјешта извршењем обећаног чињења.
4. правни послови чији је предмет пренос или стицање власништва или других стварних права на некретнинама.
5. оснивачка акта привредних друштава. Нотарски обрађене исправе, нотарске потврде и нотарске овјере су све нотарске исправе и све су јавне исправе.

Нотарски обрађене исправе имају пуну доказну снагу о изјавама датим пред нотаром. Нотарске овјере и потврде имају доказну снагу само у погледу конкретних чињеница о којима се у њима свједочи.

Странке могу захтијевати нотарску обраду исправе и у другим правним пословима који нису назначени у чл. 68 став 1 Закона о нотарима, када за то имају интерес, када странке желе да нотарска исправа буде извршна исправа, тј. када странке приликом састављања нотарске исправе пристају на непосредно принудно извршење. Привредна друштва су препознала значај и улогу нотарски обрађених уговора са клаузулом пристанка на непосредно принудно извршење. Ради се о чинидбама које гласе на новчане износе или замјенљиве ствари или вриједносне папире, јер се у том случају не води судски поступак о доказивању новчане обавезе једног од уговарача, него нотарска исправа представља извршни наслов и подобна је за директно извршење.

Законодавац је условио учешће нотара у оним правним пословима гђе је сматрао да је помоћ нотара потребна због далекосежних личних или економских посљедица за учеснике.

Предуслов нотарској обради исправа је интензивно савјетовање са клијентима и упуштање у њихову конкретну, сасвим посебну ситуацију. Прије него што изврши нотарску обраду исправе нотар мора истражити истинску вољу учесника, формулисати одговарајуће уговоре и изјаве и прочитати их странкама, разговарати с њима о посљедицама и упозорити их на ризике и опасности који из тог правног посла могу произаћи.

Циљеви које остварује нотаријат као дио правног система Republike Srpske

Правна сигурност. – Нотарска служба установљена на принципима латинског нотаријата у свакој земљи доприноси бољем функционисању правне џаве. Нотарска обрада исправа, нарочито у областима промета непокретности, регистрације пословних субјеката је најзначајнији сегмент рада нотара којим се обезбјеђује веома висок степен правне сигурности. Овим путем се обезбјеђује повјерење и ажурност јавних регистара, поспјешује се економски развој, предупређују се дуги и скупи спорови, као и велике штете по грађане, привредна друштва и државу. Са нотарском ђелатношћу у областима промета некретнина ризици су сведени на најмању могућу мјеру.

Растерећење правосуђа и органа јавне управе. – Један од основних циљеве нотарске службе је растерећење правосуђа и органа јавне управе у оним пословима који су у складу са природом нотарске службе. Растерећење судова се постиже индиректно путем избјегавања спорова на основу нотарски обрађених исправа (превентивно правосуђе) директно путем преношења одређених надлежности на нотаре из области ванпаничног судства. Према доступним подацима, нотарске исправе својом доказном снагом и квалитетом омогућавају брзо и сигурно провођење у јавним регистрима, те поводом њих углавном нема судских спорова. У Републици Српској нотари годишње сачине око 50.000 нотарски обрађених исправа, као јавних исправа које су подобне за упис права у јавним регистрима и које су произвеле правна дејства и без обзира на овако велики број јавних исправа, о њима нема судских спорова међу странкама. Треба истаћи да су сви редовни судови у Републици Српској службено обавијестили Нотарску комору Републике Српске да се код њих не воде никакви спорови у вези нотарски сачињених исправа, осим три спора пред Основним судом у Бањој Луци. Нотарска комора је од редовних и привредних судова прибавила податак да су за пет година ђеловања нотара у Републици Српској била само три судска спора у којима је тужена страна и нотар. Ти подаци су доказ томе да су у Републици Српској судови већ сада растерећени од знатног броја предмета. Према препорукама Вијећа Европе све више неспорних предмета треба препустити на рјешавање органима изван судског система. У многим земљама са нотарском традицијом значајан дио надлежности судова пренесен је на нотаре. То се посебно односи на оставински и извршни поступак, које у цијелости или ђелимично проводе нотари као повјереници суда: То доприноси растерећењу судства и стварају се претпоставке за ефикаснији рад судова пуне јурисдикције, а што доприноси јачању правне сигурности и ствара позитивну климу за улагања. Имајући у виду надлежности нотара, нотар ђелује као дио превентивног правосуђа односно као дио ванпарничног судства и има улогу тзв. «превентивног судије» јер својом независном улогом, обавезом савјетовања обје стране у закључењу правног посла, превенира настајање спорова у вези са тим правним послом. Нотарска служба у Републици Српској пружа могућност још већег растерећења правосуђа у ванпарничној области, нарочито у областима повјеравања од стране суда, а на основу закона, неспорних оставинских поступака и других ванпарничних поступака. Стога је у оквиру Структуралног дијалога о реформи правосуђа у Босни и Херцеговини, Европска комисија препоручила властима да се вођење оставинских поступака повјери нотарима. Још увијек, од стране грађана, а нарочито пословних субјеката, нису довољно искориштене могућности да за одређене правне послове добију извршну јавну нотарску исправу. Због великих дуговања и спорих судских поступака привредна друштва и грађани трпе знатне штете. Нагомилани проблеми у пословању привредних друштва требају се рјешавати пружањем могућности адекватне заштите пословних субјеката као повјерилаца, а нарочито омогућавањем механизама да што брже наплате своја потраживања.У томе значајну улогу имају нотарске извршне исправе на основу којих се директно може вршити извршење без потребе вођења дугог и скупог парничног поступка.

Ажурност и поузданост јавних регистара. – Нотарима је дато у искључиву надлежност вршење нотарске обраде исправа о правним пословима који за предмет имају стицање права власништва и других стварних права на некретнинама, као и оснивачких аката привредних друштава. Како се напријед назначени правни послови уписују у земљишне књиге и судски регистар, са нотарском обрадом таквих послова постигнуто је да се све те исправе проводе у катастру и земљишној књизи односно у судском регистру, што за резултат има тачност јавних регистара и поуздање у исте. Избјегнуте су преваре и штете по грађане и државу у областима промета некретнина и оснивања пословних субјеката. Све нотарске исправе се проводе у јавним регистрима, а сам поступак уписа у јавне регистре је убрзан због доказне снаге, квалитета и тачности нотарских исправа. У том погледу остварена је веома квалитетна сарадња са јавним регистрима чија ажурност и квалитет рада употпуњује правну сигурност. Веома цијенимо опређељење и активности субјеката који су надлежни за ову проблематику.

Економичност и ефикасност. – Нотари као носиоци јавне службе у пракси пружају ефикасну и економичну правну услугу. Наиме, сви послови који су у надлежности нотара веома брзо се завршавају па нема дуготрајног чекања. Затим, нотарски обрађеним исправама које могу бити и извршне исправе, избјегавају се спорови и прескачу се евентуални дуги парнични поступци, а учесницима у правном промету штеди вријеме и новац. Промет некретнина и њихов упис у јавним регистрима, као и оснивање привредних друштава и њихов упис у судски регистар те правна сигурност, ефикасност и економичност, могу се подићи на још већи ниво, уз сљедеће мјере:-завршетком дигитализације јавних регистара,-стварањем техничких и правних претпоставки за сталну електронску везу између назначених и других јавних регистара, с једне стране и корисника тих регистара, као што су државни органи, привредна друштва, нотари, грађани итд.

Овим би државни органи, нотари и друга лица могли електронски комуницирати са јавним регистрима, и на тај начин би грађани или привредна друштва на једном мјесту могли добити комплетну услугу. Конкретно, нотар би у областима у којима је надлежан (промет некретнина и оснивање привредних друштава и измјене података за привредна друштва) приликом сачињавања исправа о тим правним пословима имао електронски приступ свим потребним документима, те би тако сачњену исправу електронским путем одмах прослиједио на упис надлежном јавном регистру. То би у великој мјери повећало правну сигурност, ефикасност и економичност. На тај начин свако даље располагање правима на тој непокретности постаје сигурно, а повјерење грађана у правни поредак расте. Сузбијање негативних појава у области правних услуга. – Прије почетка рада нотара у области промета некретнина и оснивања привредних друштава постојала је правна несигурност, неуредни јавни регистри, непроводиви уговори у земљишним књигама, многе криминалне афере у области промета некретнина и тзв. „фантомске фирме“ у области привредних друштава, преваре, неплаћање јавних прихода, прање новца и сл. Увођењем нотарске службе и квалитетном сарадњом са надлежним судовима и државним органима, такве негативне појаве су у великој мјери елиминисане. При томе је остварена и квалитетна сарадња са другим професијама као што су адвокати, земљишнокњижни референти, медијатори, порески стручњаци, геодете итд. Самостално финансирање и одговорност нотара.